Игре је добио Денвер (САД) али их је отказао 1974. због противљења јавности, па је ускочио Инзбрук, дванаест година пошто је организовао прве Игре.

Највише медаља освојила је Татјана Аверина (СССР) са две златне и две бронзане у брзом клизању, али успешнија је алпинка Рози Митермајер којој је треће „злато″ измакло за 12 стотинки.
Први пут на играма такмичили су се и плесни парови. СССР је освојио четврти пут узастопно прво место у хокеју.

Југославија је учествовала у алпском смучању (дебитовао је Бојан Крижај 18. местом у слалому) трчању и хокеју (3. место у „Б″ групи, 11. укупно).

Градови противкандидати: Денвер, Сион, Тампере/Аре и Ванкувер.

СПОРТОВИ (6)

• Боб


• Биатлон


• Санкање


• Скијање


• Клизање


• Хокеј

Игре отворио: Рудолф Киршлегер, председник.
Олимпијски пламен: Кристл Хас (смучање) и Јозеф Фајстмантл (санкање).
Олимпијска заклетва: Вернер Деле-Карт (боб).
Судијска заклетва: Вили Кестингер (нордијска комбинација)
Медаље освојило: 16 земаља.
Биланс медаља: 1. СССР 27 (13, 6, 8).

Најуспешнији такмичар: Аустријанка Рози Митермајер (смучање), два «злата» и једно «сребро».