Игре су одржане само после две године да би се раздвојиле летње и зимске Олимпијаде.

Италијанка Мануела ди Чента освојила је медаље у свих пет тркачких дисциплина (2, 2, 1), Швајцаркиња Френи Шнајдер је у алпском смучању комплетирала је збирку медаља (1, 1, 1), а Канађанка Миријам Бедард победила је у обе дисциплине бијатлона.

Норвешки клизач Јохан Олаф Кос, данас члан МОК, до три победе у брзом клизању дошао је уз три светска рекорда.

Југославија је трећи пут пропустила Зимске олимпијске игре (први пут 1932. у Лејк Плесиду, други пут 1960. у Скво Велију, због високих трошкова путовања и слабих изгледа за добре пласмане), овог пута због санкција због којих наши такмичари нису имали довољно прилика да испуне норме.

Градови противкандидати: Енкориџ, Остерсунд/Аре и Софија.

СПОРТОВИ (6)

• Боб


• Биатлон


• Санкање


• Скијање


• Клизање


• Хокеј

Најуспешнији спортиста: Норвежанин Јохан Олаф Кос (брзо клизање) са три златне медаље.

Игре отворио: краљ Харалд В.
Олимпијски пламен: принц Хакон.
Олимпијска заклетва: Вегард Улванг (крос контри).
Судијска заклетва: Кари Каринг (уметничко клизање).
Медаље освојило: 22 земље.
Биланс медаља:
1. Норвешка 26 (10, 11, 5)