Лос Анђелес 1932
Велика економска криза преполовила је број учесника, али није умањила квалитет такмичења (18 светских рекорда). Први пут од 1900. Игре су трајале 16 дана (дотад најмање 79).
Први пут победници су проглашавани после сваке дисциплине, а не последњег дана Игара као дотад. У церемонију проглашења најбољих први пут је уведено победничко постоље и подизање националних застава.
У Лос Анђелесу изграђено је прво олимпијско село (550 двособних кућица) за мушкарце, док су учеснице Игара становале у хотелу.
Југославија се нашла на листи учесника, иако је ЈОК одлучио да се не учествује због високих трошкова путовања, захваљујући атлетичару Вељку Наранчићу, који је о свом трошку отпутовао и САД и такмичио се у бацању копља.Најуспешнија такмичарка: Милдред Бејб Дидриксон (САД) освојила је две златне и једну сребрну медаљу
СПОРТОВИ (14)
1 – пливање, скокови у воду, ватерполо и од 1984. синхронизовано пливање
Игре отворио: потпредседник САД Чарлс Кертис.
Олимпијски пламен: горео је на Стадиону «Колосеум».
Олимпијска заклетва: Џорџ Калнан (мачевање).
Медаље освојило: 27 земаља.
Биланс медаља: 1. САД 103 (41, 32, 30)
Најуспешнија такмичарка: Милдред Бејб Дидриксон (САД) освојила је две златне и једну сребрну медаљу
Официјелно Југословенски олимпијски комитет није донео одлуку о учешћу наших спортиста на Играма у Лос Анђелесу, нити је пријавио за такмичење атлетичара др Вељка Наранчића, који се такмичио у бацању диска и са 36,51 м заузео 17. место у конкуренцији 18 такмичара из 11 земаља.
Наранчића је за игре пријавио Миливоје Наумовић, југословенски конзул у Сан Франциску, а Организациони комитет је ову пријаву прихватио пошто је сагласнаст дао Сигфрид Едстрем, председник Међународне аматерске атлетске федерације.
Захваљујући овом кршењу олимпијских правила Југославија је сачувала континуитет учешћа на Летњим олимпијским играма од 1912. до 2000. године.
Први пут победници су проглашавани после сваке дисциплине, а не последњег дана Игара као дотад. У церемонију проглашења најбољих први пут је уведено победничко постоље и подизање националних застава.
У Лос Анђелесу изграђено је прво олимпијско село (550 двособних кућица) за мушкарце, док су учеснице Игара становале у хотелу.
Југославија се нашла на листи учесника, иако је ЈОК одлучио да се не учествује због високих трошкова путовања, захваљујући атлетичару Вељку Наранчићу, који је о свом трошку отпутовао и САД и такмичио се у бацању копља.Најуспешнија такмичарка: Милдред Бејб Дидриксон (САД) освојила је две златне и једну сребрну медаљу
СПОРТОВИ (14)
- Акватика 1
- Атлетика
- Бициклизам
- Бокс
- Веслање
- Гимнастика
- Дизање тегова
- Једрење
- Коњички спорт
- Мачевање
- Модерни петобој
- Рвање
- Фудбал
- Хокеј
1 – пливање, скокови у воду, ватерполо и од 1984. синхронизовано пливање
Игре отворио: потпредседник САД Чарлс Кертис.
Олимпијски пламен: горео је на Стадиону «Колосеум».
Олимпијска заклетва: Џорџ Калнан (мачевање).
Медаље освојило: 27 земаља.
Биланс медаља: 1. САД 103 (41, 32, 30)
Најуспешнија такмичарка: Милдред Бејб Дидриксон (САД) освојила је две златне и једну сребрну медаљу
Југославија - резултати 1932
Официјелно Југословенски олимпијски комитет није донео одлуку о учешћу наших спортиста на Играма у Лос Анђелесу, нити је пријавио за такмичење атлетичара др Вељка Наранчића, који се такмичио у бацању диска и са 36,51 м заузео 17. место у конкуренцији 18 такмичара из 11 земаља.
Наранчића је за игре пријавио Миливоје Наумовић, југословенски конзул у Сан Франциску, а Организациони комитет је ову пријаву прихватио пошто је сагласнаст дао Сигфрид Едстрем, председник Међународне аматерске атлетске федерације.
Захваљујући овом кршењу олимпијских правила Југославија је сачувала континуитет учешћа на Летњим олимпијским играма од 1912. до 2000. године.