Први пут Игре су одржане на надморској висини већој од 2.000 метара (2.277) а први пут на Играма учествује више од 100 земаља (113).

На олимпијској сцени дебитују самостално спортисти ДР Немачке (дотад су били у заједничкој екипи са СР Немачком) и освајају 25 медаља.

Највише медаља освојила је чехословачка гимнастичарка Вера Чаславска (четири златне и две сребрне), али сви су се највише дивили сјајним атлетским рекордима у скоку удаљ, троскоку, тркама на 100, 200 и 400 м и у тркама штафета – све у мушкој конкуренцији.

Ал Ертер (САД) забележио је четврти узастопни тријумф у бацању диска.

Југославија учествује са 69 спортиста у 11 спортова и осваја осам медаља. Ђурђа Бједов је освојила златну и сребрну медаљу, ватерполисти и Мирослав Церар златне, кошаркаши и Стеван Хорват сребрне, а Звонимир Вујин и Бранислав Симић бронзане.

 

Игре отворио: председник Густаво Дијаз Орда.
Олимпијски пламен: Норма Енрикета Базилио де Сотело (атлетика).
Олимпијска заклетва: Пабло Гаридо (атлетика).
Медаље освојиле: 44 земље.
Биланс медаља:
1. САД 107 (45, 28, 34).