Игре су доживеле велики неуспех, пошто су организоване као део Светске изложбе и трајале су више од пет месеци.

Први пут на Играма учествују и жене, а прва олимпијска победница је Британка Шарлота Купер која је заузела прво место у тенису.

Вољом организатора Светске изложбе у фудбалу, полу, веслању, надвлачењу конопца и тенису учествовале су интернационалне екипе, односно дублови, састављене од спортиста из разних земаља.

Американац Реј Иври у једном дану тријумфовао је у све три дисциплине скокова из места.

Србија и Црна Гора нису учествовале, а међу освајачима медаља био је Милан Нералић (родом из Слуња). Он је Аустрији донео треће место у борби сабљом, у категорији инструктора мачевања.

СПОРТОВИ (9)

• Акватика ¹


• Атлетика


• Бициклизам


• Веслање


• Фудбал


• Гимнастика


• Голф ²


• Једрење


• Коњички спорт


• Крикет ²


• Крокет ²


• Мачевање


• Надвлачење конопца ^{2, 3}


• Пелота ²


• Поло


• Рагби


• Стреличарство


• Стрељаштво


• Тенис

1 – обухвата пливање, скокове у воду, ватерполо и синхронизовано пливање.
У Паризу одржана су такмичења у пливању (на програму су биле и две необичне дисциплине: подводно пливање и пливање са препрекама) и ватерполу.
2 – нису више на програму Игара.
3 – ова дисциплина одржавана је као део атлетског програма, а данас је спорт који има независну међународну федерацију.