Боб је зимски спорт у ком је циљ спустити се по унапред дефинисаној залеђеној стази у специјалним аеродинамичним санкама – бобу за најкраће време. Први боб клуб је основан у Сент Морицу у Швајцарској 1897. године, а прва такмичења у спуштању бобом су одржавана на залеђеним путевима падина Алпа. У почетку је боб имао посаду од 5-6 чланова, док нису дефинисана такмичарска правила по којима боб може имати посаду сачињену од два (двосед) или четири члана (четворосед).

Први бобови су прављени од дрвета, али су убрзо замењени челичним санкама, док се данас бобови производе од лаких, али веома чврстих материјала. На олимпијску стазу су први бобови четвороседи изашли 1924. године у Шамонију, док је двосед постао олимпијска дисциплина 1932. у Лејк Плесиду, а први женски боб (двосед) се спустио олимпијском стазом тек 2002. године. За сваку дисциплину су строго прописане дужина боба од 3,8 м (четверосед) односно 2,7 м (двосед) и максимална тежина укључујући посаду – 630 кг (четверосед) односно 390 кг (двосед) и 340 кг (женски двосед). Да би постигли дозвољену максималну тежину, посада може у боб додати одговарајући број металних тегова. Посада се састоји од пилота, кочничара и у случају четвероседа још два члана посаде. За успешан наступ потребна је снага и брзина посаде приликом иницијалног гурања боба, и касније уметност пилота који на стази треба да пронађе оптималну путању и у што краћем времену се спусти до циља. Кочничар зауставља боб након проласка кроз циљ, док кочење на самој стази није дозвољено. Мушкарци се такмиче у бобу четвороседу и двоседу, а жене само у двоседу. Међународна боб федерација је основана 1923. године.