Боћање је веома стара спортска игра која се вековима игра у медитеранским земљама и у приморју бивше Југославије. Налази се у програму Медитеранских игара још од њиховог почетка 1997. године. Име боћање је изведено из латинске речи “боттиа” што значи лопта. Ова спортска игра могла би се описати као специфична медитеранска игра боћама тј. куглама на равној површини.
Много тога упућује да је боћање настало у Грчкој, у Спарти. Етрурци су га пренели Римљанима, а они у Италију и у друге медитеранске и алпске земље. Такође, као могуће колевке овог спорта се помињу и стари Египат и простор данашње шпанске покрајине Баскије. Изум боћа приписује се Спартанцу Тимокреатесу (500 година п.н.е.).
У почетку, терени за боћање су били сеоски путеви, равна неприпремљена земљишта, неискоришћени равни простори. Такође, често су уз угоститељске објекте изграђивани боћарски терени, са једном или две стазе. Старинска верзија боћања је подразумевала употребу камених кугли које су временом замениле кугле од печене глине, а затим и дрвене кугле. У данашње време се најчешће користе синтетичке или металне, фабрички произведене кугле. Изостанак строгих правила и минимални неопходни услови за његово играње сачували су традицију боћања вековима.
Терен за боћање (боћалиште, јог или зог) је раван земљани терен, посут финим песком дужине 10-30м и ширине 2,5-4м. Уздужне и попречне линије игралишта су означене линијама. Иза попречних граница игралишта обично се ставља ограда за заустављање кугли (боћа). У неким земљама, нпр. У Енглеској, Канади и Аустралији, игра се, према посебним правилима, на травнатим теренима.
Кугле (боће) могу бити од пуног дрвета, пластике или метала. За спортска такмичења у боћању употребљавају се искључиво шупље кугле од челика. Максимална маса кугле је 1.400г, пречника од 90 до 110мм. Пречник је сталан, али обично се израђује тако да може стати у шаку. Булин или була је најмања кугла која се користи у игри, истог облика и грађе само знатно мањег пречника (27-33мм). У класичним дисциплинама углавном је црвене боје, док је у техничким дисциплинама најчешће бела. Та посебна кугла представља циљ према којем се боће тј. кугле котрљају.
Циљ игре је добацити боћу што ближе булину, а за сваку боћу која му се највише приближи играч/екипа чија је то боћа добија 1 поен или пунат. Победник игре је онај играч/екипа која прва сакупи 12 или 13 пуната.
Такмичење може бити појединачно (један против једног) са три или четири кугле по играчу, паровима (два против два) са по три кугле по играчу или екипно (четири против четири) са по две кугле по играчу. У сваком пару или екипи један играч је капитен екипе. Он одређује редослед бацања, тактику игре и контролише мерење.
