Рагби се након 92 године и Игара у Паризу 1924, враћа на програм Олимпијских спортова у Рио де Жанеиру 2016. Прву рагби утакмицу која је одиграна у Паризу 1900. судио Пјер де Кубертен, творац модерних Олимпијских игара. Историјски гледано, почетак рагби спорта временски се везује за 1823. годину. Градић Рагби у грофовији Варвик (Wарwицк) у Средњој Енглеској, у то време (Викторијанско доба) је био познат по врло јакој школи – колеџу. Поред добијања академских звања, у тој школи су се код младих развијале и различите спортске активности. Многи родитељи који су желели да своју децу што више образују, слали су их управо у ту школу. Један од ђака те школе био је и Вилиам Веб Елис (Wиллиам Wебб Еллис). Његово име је ушло у историју рагби спорта, као покретача-оснивача модерног рагби спорта. Вилиам Веб Елис је рођен 24. новембра 1806. године у Салфорду – Манчестер. Пошто му је отац рано умро, мајка га шаље 1816. у градић Рагби да тамо заврши школу. У јесен 1823. за време спортских активности, у једној игри са лоптом, узео је лопту у своје руке и потрчао ка противничкој линији поентирања. Елемент игре, у којој се трчи и носи лопта у рукама, и где се поентирање остварује спуштањем лопте на терен, у оивиченом простору био је сасвим нов. У то време лопта је смела само да се гура, било ногама, било рукама, али није смела да се носи. То што је Вилиам Веб Елис узео лопту у руке, није ни најмање збунило његове противнике, него су обарањем покушали да га зауставе. Енглеска конзервативна публика је прихватила ову новост, и тог момента се може рећи да је започета историја рагбија.

Србија у свету рагбија

Док је у целој Европи беснео И светски рат, Српско Потпорно Друштво је уз помоћ Владе Краљевине Србије донело одлуку да један број деце која је заједно са Српском Војском преко Албаније дошла у Грчку, пошаље на опоравак и школовање у Велику Британију и Француску. Тако је прва група од десеторо српске деце, већ у јуну месецу 1916. године дошло са Крфа у Единбург (Шкотска) где су смештени у Џорџ Хериотс школу (Георге Хериотс Сцхоол) која им је била дом наредне три године. Укупно их је у школи Џорџ Хериотс било 25-орица. Ова група младих људи одмах је постала омиљена у Единбургу, а у школи су оставили дубок траг. Дечаци из Србије су имали од 13 до 18 година и остали су у Единбургу до 1919. године. Врло брзо по доласку у Единбург они се упознају са рагбијем и почињу да тренирају. Показало се да су врло талентовани, тако да су скоро сви играли за школске екипе. Најбољи је био Тома Томић из Лесковца који је изборио место у првој школској екипи.

Први рагби тим из Србије

Прва Српска Рагби XВ Екипа Георге Хериотс Сцхоол Стоје (с лева на десно): Лазовић, Деретић, Ковачевић, Шкот Колд, Управник Марковић, Молеровић, Савић, Османбеговић Седе: Марјановић, Дулкановић, Павловић, Томић (Капитен екипе), Илић, Милосављевић, Станковић Чуче: Малетић, Тутуновић Управо ови момци су 11. априла 1918. године у Единбургу пред око 10.000 гледалаца одиграли прву међународну утакмицу под именом ’Србија против селекције Британских доминиона’. Остварена је прва победа наших момака од 8:3.

Раги на ОИ

Рагби се први пут појавио на Олимпијским Играма 1900. у Паризу и све до 1924. је био на програму Игара када се укида све до Рио де Жанеира 2016. године. Занимљиво је да је прву рагби утакмицу која је одиграна у Паризу 1900. судио Пјер де Кубертен, творац модерних Олимпијских игара. Формат такмичења на ОИ је турнир у мушкој и женској конкуренцију на коме учествује по 12 екипа.