Спортско веслање долази у наше крајеве 60-их година XИX века. Најстарији клубови у Србији су ВК ”Бегеј 1883” из Зрењанина и ”Данубиус 1885” из Новог Сада, који у имену носе и годину оснивања.

Најранији запис о веслачкој трци-регати, и то виђен очима римског песника Публијеа Вергилија Марона, датира још из И века пре нове ере. Веслање је, још у древном Египту, Грчкој и Риму настало из потребе људи да робу којом су трговали превезу преко воде, тако да су и прве велике цивилизације биле поморске силе. Најстарији цртежи чамаца су стари више од 5000 година. Почетком XВИИИ века је само у Лондону било више од 10.000 овлашћених скелеџија и чамџија. Поносни на своје брзе чамце и у жељи да се докажу конкуренцији, професионални лађари први су почели организовано да се такмиче. Трка ”Доггетт’с Цоат анд Бадге”, установљена 1716. године, на којој су скелеџије и чамџије показале своју вештину и брзину, темељ је спортског веслања какво ми данас познајемо. Ова трка опстаје вековима и још увек се одржава сваког лета. Ипак, у календару светске веслачке федерације најстарија регата је ”Честерска регата”, која датира с почетка 19. века. Као спорт, претпоставља се да је веслање настало у Енглеској током 17. и почетком 18. века организовањем трка између тимова универзитета Оксфорда и Кембриџа. Прва таква трка је организована када је Кембриџ 1828. године упутио Оксфорду изазов за трку осмераца. Годину дана касније, 10. јула 1829, одржана је прва трка између ова два Универзитета на Темзи, у градићу Хенлеју крај Лондона (Хенлеy он Тхамес). У историји ће остати забележно да је Оксфорд био први победник ”Универзитетске трке осмераца”. Друга трка је одржана јуна 1836. године, када се Кембриџ убедљиво реванширао. Од 1839. и треће трке Оксфорда и Кембриџа, ово такмичење се одржава сваке године, и такво остаје до данас. Током 19. века веслање постаје популарно широм целе Европе и сели се преко океана, на амерички континент. Спортско веслање у наше крајеве долази 60-их година XИX века. Најстарији клубови у Србији су ВК “Бегеј 1883” из Зрењанина и “Данубиус 1885” из Новог Сада, који у имену носе и годину оснивања. Сир Стивен Редрејв из Велике Британије је признат као најбољи веслач икада. Шестоструки светски шампион и освајач пет златних олимпијских медаља, проглашен је и Најбољим спортистом XX века. Најбоља веслачица свих времена је госпођа Елизабета Липа из Румуније која је освојила исти број златних одличја на Олимпијским играма (5 златних медаља у периоду између 1984-2004. године). Веслање је било на програму Игара и 1896. године, али су организатори због изузетно лошег времена и великих таласа били приморани да откажу трке. Жене су први пут веслале за олимпијска одличја на Играма у Монтреалу 1976. године, али у краћем програму него мушкарци. Олимпијске игре у Атланти 1996. године су у програм довеле и трке лаких веслача. Све до ’60-их година двадесетог века, амерички веслачи су доминирали олимпијским веслањем. Тада на веслачку сцену ступају веслачи СССР-а и до ’70-’80. година су неприкосновени, када трон преузимају веслачи тадашње источне Немачке. И данас су веслачи уједињене Немачке међу најбољима у свету. Веслачки савез Србије је наследник некадашњег Југословенског веслачког савеза, основаног 13. августа 1922. године у Љубљани. Прво првенство Југославије одржано је 8. септембра 1923. у Цриквеници, а већ наредне, 1924. године, наш Савез је примљен за ванредног члана Светске веслачке федерације (ФИСА), када је репрезентација Југославије први пут учествовала и на Европском првенству. Две године касније, 1926, постали смо и редовни члан ФИСА. Наша веслачка репрезентација је на Играма први пут учествовала 1936. у Берлину. Према тежини такмичара дисциплине могу бити за веслаче у лакој категорији (лаки веслачи – ограничене тежине) – и апсолутној категорији (“тешки” веслачи – неограничене тежине). Када је реч о ограничењу тежине за лаке веслаче, код мушкараца то ограничење значи да веслач не сме да буде тежи од 72,5 килограма, док просечна тежина целе посаде не сме да прелази 70 килограма по члану исте. Изузетак је само једночлана посада (скиф), где је горња граница тежине веслача 72,5 килограма. Код жена је максимална тежина мања, односно лака веслачице не сме да буде тежа од 59 килограма, а просечна тежина целе посаде не сме да прелази 57 килограма по чланици исте. Изузетак је поново једночлана посада (скиф), где је горња граница тежине веслачице 59 килограма. Наши веслачи су до сада ја светским и европским првенствима освојили укупно 11 златнхи медаља, 18 сребрних и 13 бронзаних. Са олимпијских игара су једну сребрну 1980. године у Москви и једну бронзану 1984. године у Лос Анђелесу освојили двојац Миле Станулов и Зоран Панчић.