Први пут на програму је и алпско смучање и – први скандал. МОК је забранио учешће инструкторима скијања јер су професионалци, па су Аустријанци и Швајцарци бојкотовали алпске дисциплине.

Соња Хени (Норвешка) трећи пут узастопно победила је у уметничком клизању, њен земљак Биргер Руд постао је први олимпијац који је одбранио златну медаљу у скоковима, а највећа сензација био је тријумф хокејаша В. Британије над Канадом (2:1). Тајна је у томе што је 12 од 13 Британаца живело и играло у Канади.

Југославију представља 17 такмичара. Најбољи пласман остварио је Франц Смолеј 10. местом у трци на 50 км, а поновила га је и штафета 4 x 10 км. Ти пласмани надмашени су тек 1968.

Градови противкандидати: Монтреал (Канада) и Сен Мориц (Швајцарска), али МОК је поштовао став да иста земља организује Летње и Зимске игре.

СПОРТОВИ (4)

• Боб


• Хокеј


• Скијање


• Клизање

Игре отворио:
канцелар Немачке Адолф Хитлер.
Олимпијски пламен: први пут упаљен 1952.
Олимпијска заклетва: Вилхелм Богнер (скијање).

Медаље освојило: 11 земаља.
Биланс медаља: 1. Норвешка 15 (7, 5, 3).